T
re­ća kon­fe­ren­ci­ja Udru­že­nja bo­ra­ca Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog ra­ta (NOR) 1941–1945. go­di­ne ju­če je bi­la Ju­go­sla­vi­ja u ma­lom. Ovaj do­ga­đaj pod na­zi­vom „Bor­ci NOR-a – uvi­jek za­jed­no” oku­pio je bor­ce iz gra­do­va biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka. Bor­ba pro­tiv fa­ši­zma za­u­zi­ma po­seb­no mje­sto u isto­ri­ji ci­vi­li­za­ci­je i ni­ko ne smi­je ospo­ra­va­ti vri­jed­no­sti i te­ko­vi­ne NOB-e na ko­ji­ma je po­či­va­la biv­ša Ju­go­sla­vi­ja. Ovo je ma­ni­fe­sta­ci­ja slo­bo­de i an­ti­fa­ši­zma, po­što­va­nja onih svi­je­tlih tra­di­ci­ja za ko­je su ži­vo­te da­li naj­bo­lji si­no­vi i kće­ri do­mo­vi­ne, po­ru­če­no je sa ovog sku­pa u Pod­go­ri­ci.
Na tre­ćoj kon­fe­ren­ci­ji bo­rač­kih or­ga­ni­za­ci­ja gra­do­va biv­še SFRJ pri­su­stvo­va­li su de­le­ga­ti Be­o­gra­da, Za­gre­ba, Lju­blja­ne, Pod­go­ri­ce, Ba­nja­lu­ke, Sko­plja, No­vog Sa­da, Pri­je­po­lja, Srem­ske Mi­tro­vi­ce, Bi­je­log Po­lja, Plje­va­lja, Be­ra­na, Tre­bi­nja, Kar­lov­ca, Vr­ba­sa, Du­ge Re­se, Her­ceg No­vog, Ko­to­ra, Tiv­ta, Bu­dve, Ce­ti­nja, Da­ni­lov­gra­da, Ko­la­ši­na, Moj­kov­ca, Ul­ci­nja, Nik­ši­ća, Ba­ra i Plu­ži­na, kao de­le­ga­ci­ja Voj­nih pen­zi­o­ne­ra Cr­ne Go­re.
– Je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih da­tu­ma u isto­ri­ji na­šeg gra­da je 19. de­cem­bar 1944. go­di­ne ka­da su je­di­ni­ce Tre­će di­vi­zi­je slav­nih bri­ga­da NOV-e, De­ve­te cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bri­ga­de, Pr­ve bo­ke­ške na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bri­ga­de, Zet­skog na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog par­ti­zan­skog od­re­da, u ra­nim ju­tar­njim ča­so­vi­ma do­ni­je­le na­pa­će­nom na­ro­du slo­bo­du od kr­vo­loč­nih fa­ši­sta i nji­ho­vih sa­rad­ni­ka. Bio je to ve­li­čan­stven da­tum u isto­ri­ji sre­za Pod­go­rič­kog, po­seb­no ovog na­mu­če­nog i na­pa­će­nog gra­da, ko­ji je do­ži­vio 72 bom­bar­do­va­nja, i to na­ža­lost naj­vi­še od sa­ve­znič­ke avi­ja­ci­je, od ko­jih je bi­lo naj­že­šće ono po­čet­kom ma­ja 1944. go­di­ne. Po­sli­je tog bom­bar­do­va­nja u gra­du ni­je osta­lo ni­šta osim ru­še­vi­na. Naš grad i srez dao je ogro­man do­pri­nos bor­bi za slo­bo­du. Na ol­ta­ru slo­bo­de oko 1.500 bo­ra­ca iz ope­ra­tiv­nih je­di­ni­ca da­lo je ži­vo­te, a isto to­li­ko je osta­vi­lo ži­vo­te u kon­ce­ntra­ci­o­nim lo­go­ri­ma. Oko 5.000 bo­ra­ca je uče­stvo­va­lo u Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kom po­kre­tu, od če­ga oko po­lo­vi­na u re­do­vi­ma bo­ra­ca slav­ne Na­ro­dno­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske Ju­go­sla­vi­je – re­kao je Ra­do­ji­ca Ra­do­je­vić, v.d. pred­sjed­ni­ka SOB­NOR-a Cr­ne Go­re.
Pod­go­ri­ca je, ka­ko je ka­zao Ra­do­je­vić, da­la 476 no­si­la­ca Par­ti­zan­ske spo­me­ni­ce 1941. go­di­ne – naj­ve­će od­li­ko­va­nje ko­jim je do­mo­vi­na od­li­ko­va­la svo­je naj­o­dva­žni­je i naj­hra­bri­je si­no­ve. Or­den na­rod­nog he­ro­ja do­bi­lo je 55 bo­ra­ca, a me­đu nji­ma is­tak­nu­te voj­no-po­li­tič­ke ru­ko­vo­di­o­ce Iva­na Mi­lu­ti­no­vi­ća, čla­na Vr­hov­nog šta­ba i po­lit­bi­roa CKKPJ, Bla­ža Jo­va­no­vi­ća, par­tij­skog ru­ko­vo­di­o­ca i mno­ge dru­ge he­ro­je i ge­ne­ra­le, od ko­jih su 34 po­gi­nu­li u NOB-u.
– Sa­mo Pi­pe­ri, jed­no ma­lo ali po­no­si­to mje­sto, da­lo je 18 ge­ne­ra­la i to­li­ko na­rod­nih he­ro­ja. Pri­vi­le­gi­ju da se uvi­jek i na sva­kom mje­stu mo­že­mo po­hva­li­ti da je naš grad, dr­ža­va i na­rod pri­pa­dao an­ti­fa­ši­stič­koj ko­a­li­ci­ji i dao ne­mjer­ljiv do­pri­nos u sla­ma­nju fa­ši­zma za­slu­žu­je vječ­nu za­hval­nost svih ge­ne­ra­ci­ja ko­je su sta­sa­va­le i sta­sa­va­će po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta. Na tim ko­sti­ma je iz­gra­đen naš no­vi Ti­to­grad, ko­ji opet no­si ime Pod­go­ri­ce – ka­zao je Ra­do­je­vić.
On je is­ta­kao da je nji­ho­va or­ga­ni­za­ci­ja u ote­ža­nim uslo­vi­ma re­a­li­zo­va­la pro­gram­ske ak­tiv­no­sti, te da od fi­nan­sij­skih sred­sta­va naj­vi­še za­vi­si u ko­jem obi­mu će one bi­ti da­lje re­a­li­zo­va­ne. Ra­do­je­vić ka­že da ima­ju ma­lo do­na­to­ra, te se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ak­tiv­no­sti re­a­li­zu­ju pri­lo­zi­ma čla­no­va i po­što­va­la­ca or­ga­ni­za­ci­je. On je na­po­me­nuo da se ne fi­nan­si­ra­ju iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da, i po­red to­ga što ima­ju or­ga­ni­zo­va­ne mje­sne od­bo­re u svim sre­di­na­ma gra­da.
– Naj­ve­će ak­tiv­no­sti or­ga­ni­za­ci­je usmje­re­ne su na po­što­va­nju iz­vor­ne ide­je i te­ko­vi­na na­še slav­ne NOB-e, or­ga­ni­zo­va­nje po­sje­ta spo­me­ni­ka, obi­lje­ža­va­nje zna­čaj­nih da­tu­ma iz na­še re­vo­lu­ci­je, ka­ko u Glav­nom gra­du ta­ko i ši­re, i sa pi­je­te­tom oda­je­mo du­žnu po­štu po­gi­nu­lim bor­ci­ma za slo­bo­du. Svih go­di­na po­sto­ja­nja or­ga­ni­za­ci­ja je vr­ši­la sna­žnu mi­si­ju na raz­voj svi­je­sti kod ge­ne­ra­ci­ja gra­đa­na o po­tre­bi raz­vi­ja­nja lju­ba­vi pre­ma svo­joj do­mo­vi­ni i je­din­stva me­đu na­ro­di­ma i dr­ža­va­ma biv­še nam za­jed­nič­ke do­mo­vi­ne. Od­nos dr­žav­nih or­ga­na pre­ma OB­NOR-a 1941–1945 Pod­go­ri­ca za sa­da ni­je na ni­vou, ona­ko ka­ko ova or­ga­ni­za­ci­ja za­slu­žu­je. Me­đu­tim, ima­mo na­ja­ve da će taj od­nos u na­red­nom pe­ri­o­du bi­ti bo­lji, ba­rem ka­da je ri­ječ o aspek­tu fi­nan­sij­ske pri­ro­de – is­ta­kao je Ra­do­je­vić.
Pro­blem sa dr­žav­nim or­ga­ni­ma ima­ju i dru­ge or­ga­ni­za­ci­je. Pe­tar Ra­ić, pred­sjed­nik za­jed­ni­ce udru­ga an­ti­fa­ši­stič­kih bo­ra­ca i an­ti­fa­ši­sta Za­gre­bač­ke žu­pa­ni­je i gra­da Za­gre­ba, is­ta­kao je da vlast ne­ma ra­zu­mi­je­va­nja za nji­ho­vo dje­lo­va­nje.
– Ima­mo i mi po­te­ško­ća u ra­du ali i ak­tiv­no­sti. Mo­ram se osvr­nu­ti i na ne­ra­zu­mi­je­va­nje vla­sti, i ne­fi­nan­si­ra­nje na­še or­ga­ni­za­ci­je. Da­nas ću se za­lo­ži­ti da se za­jed­nič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je – Su­tje­ska, Ne­re­tva i Jaj­ce, oslo­bo­đe­nje Be­o­gra­da, oslo­bo­đe­nje Za­gre­ba, do­stoj­no obi­lje­ža­va­ju. Ta­ko­đe, za­la­ga­će­mo se i za lik i dje­lo dru­ga Ti­ta, ali i za da­lju sa­rad­nju – po­ru­čio je Ra­ić.
Za raz­li­ku od nje­ga Ra­de Dža­jić, pred­sjed­nik grad­skog od­bo­ra SUB­NO-a Ba­nja­lu­ka, pre­za­do­vo­ljan je ak­tu­el­nom vla­šću.
– Pri­je 2013. go­di­ne do­go­vo­ri­li smo u Be­o­gra­du da osnu­je­mo jed­nu ja­ku or­ga­ni­za­ci­ju na ni­vou Ju­go­sla­vi­je. Već 2015. go­di­ne odr­ža­na je pr­va kon­fe­ren­ci­ja. Ja sam bo­rac NOR-a i cilj mi je da oču­va­mo i ga­ji­mo tra­di­ci­je na­ro­da i bor­be ko­ja je vo­đe­na. Vi­še ne­će bi­ti ta­kvog en­tu­zi­ja­zma i ta­kve bor­be – sje­ća je Dža­jić.
Iz Slo­ve­ni­je do­šao je Mi­lan Gor­ja­nac.
– Že­lim da is­tak­nem da su par­ti­za­ni ima­li sa­mo je­dan cilj – slo­bo­du na­ro­du. Ni­je­su gle­da­li na gra­ni­ce, jer Tre­ća cr­no­gor­ska udar­na di­vi­zi­ja je za­vr­ši­la svoj rat­ni put u Slo­ve­ni­ji. Bi­lo bi lo­gič­no da osta­nu u Cr­noj Go­ri, ali ne, pro­du­ži­li su pje­ške do Slo­ve­ni­je. Ta­mo su bi­li vi­so­ki ko­ma­dan­ti i mo­ja je du­žnost da to po­me­nem – ka­že Gor­ja­nac.
Pr­vi put u Cr­nu Go­ru do­šao je Ra­to­mir Bo­šnjak, pred­sjed­nik udru­ge an­ti­fa­ši­sta Du­ge Re­se i Kar­lo­vač­ke žu­pa­ni­je. Nje­go­va že­lja je da se sa ovih sku­po­va pro­bi­ju i u Evro­pu ka­ko bi se vi­dje­lo da ne­ko raz­mi­šlja o NOB-u ko­ju su, ka­ko sma­tra, ja­ko za­pu­sti­li. Kroz su­ze go­vo­ri o Ti­tu.
– Ti­ta sma­tram kao jed­nog od naj­ve­ćih voj­sko­vo­đa za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta. Sa­da da ga ova­ko spu­ste do­lje to ni­je mo­gu­će. Sva­ko tra­ži svoj in­te­res, a ne ci­je­ni pro­šlost. Na­dam se da će­mo do­zvo­li­ti i tre­ba da uklju­či­mo mla­de ko­ji ne­ma­ju gdje na­u­či­ti šta je bi­lo u Dru­gom svjet­skom ra­tu – re­kao je Bo­šnjak.
De­le­ga­ci­ja bo­ra­ca ju­če je po­lo­ži­la vi­je­nac na Spo­me­nik par­ti­za­nu bor­cu na Go­ri­ci.
A.D.


Po­što­va­nje pre­mi­nu­li­ma

Bor­ci su se ju­če pri­sje­ti­li i čla­no­va ko­ji su pre­mi­nu­li. Nji­ma i osta­lim pa­lim bor­ci­ma u NOR-u oda­li su po­štu mi­nu­tom ću­ta­nja.
– Ove go­di­ne pre­sta­lo je da ku­ca ju­nač­ko i ple­me­ni­to sr­ce na­šeg po­ča­snog pred­sjed­ni­ka Ve­li­mi­ra Ve­ca Ra­di­če­vi­ća, na­rod­nog he­ro­ja i ge­ne­ra­la u pen­zi­ji. Pri­je de­set da­na pre­mi­nuo je i član uprav­nog od­bora SOB­NOR-a Cr­ne Go­re i po­ča­sni pred­sjed­nik OB­NOR-a Bi­je­lo Po­lje Raj­ko Me­do­je­vić. On je bio čo­vjek ko­ji je bio na­ša ve­li­ka uzda­ni­ca i pre­po­zna­tljiv u na­šoj bo­rač­koj or­ga­ni­za­ci­ji – re­kao je Rado­ji­ca Ra­do­je­vić.


Pr­vi ot­por oku­pa­to­ri­ma bio u SFRJ

Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Glav­nog gra­da Đor­đe Su­hih pri­su­stvo­vao je ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji. On je is­ta­kao da je po­to­mak bo­ra­ca NOR-a, te sma­tra da je dio svih njih.
– Ne­ka­da ma­la, ne­do­volj­no po­zna­ta dr­ža­va, ma­la uslov­no re­če­no, jer sa­da smo još ma­nji, Ju­go­sla­vi­ja je bi­la pr­va dr­ža­va ko­ja je or­ga­ni­zo­va­no pru­ži­la ot­por naj­o­pa­sni­joj i naj­o­zlo­gla­še­ni­joj ide­o­lo­gi­ji u sa­vre­me­nom dru­štvu. Pr­vi or­ga­ni­zo­va­ni op­šte­na­rod­ni usta­nak bio je u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Pr­vi ozbi­ljan ot­por oku­pa­to­ri­ma bio je u Ju­go­sla­vi­ji. Ogro­man broj ne­pri­ja­telj­skih je­di­ni­ca smo ve­zi­va­li za se­be jer nas ni­ka­da ni­je­su mo­gli uhva­ti­ti i ni­ka­da nas ni­je­su mo­gli umi­ri­ti. Ne smi­je­mo to za­bo­ra­vi­ti i pre­sta­ti da spo­mi­nje­mo i uči­mo na­še po­tom­ke sve­mu to­me. Hva­la pa­lim bor­ci­ma ko­ji su nam omo­gu­ći­li da da­nas sa po­no­som to is­ti­če­mo – po­ru­čio je Su­hih sa sku­pa.